Iz ugla šefa-dirigenta: Predgovor koncertnoj sezoni „Titani-klasična snaga u savremenom izrazu: Prometej“
Poštovana publiko,
Kada je jedan od najistaknutijih titana grčke mitologije, Prometej ukrao vatru sa Olimpa i predao je ljudima, on im je dao mogućnost da stvaraju, obrađuju materiju, razvijaju zanate i grade civilizaciju. U kasnijim mitološkim tumačenjima, vatra je na taj način postala metafora razuma, umetnosti, nauke, inspiracije i kreativnog impulsa. Ovaj Prometejev dar čovečanstvu, nije bilo samo sredstvo preživljavanja već iskra ljudskog napretka.
Posebno je zanimljiva dvostruka priroda tog plamena. Vatra istovremeno stvara i razara, osvetljava i spaljuje. Čoveku daje ogromnu moć, ali ga istovremeno suočava sa odgovornošću za način na koji će tu moć koristiti. Zato prometejski plamen može označavati i večitu ljudsku težnju da prekorači postojeće granice – čak i kada takav iskorak nosi svoju cenu. U kontekstu umetnosti, a naročito muzike, ta simbolika je veoma zahvalna: prometejski plamen može biti tumačen kao stvaralačka iskra koja se prenosi iz epohe u epohu, menjajući svoje oblike, ali ne gubeći snagu. Tradicija tada nije nešto nepomično što čuvamo, već „vatra“ koju preuzimamo, preobražavamo i predajemo dalje.
Plamen prometejske vatre vekovima nas podseća da istinito stvaralaštvo počinje onog trenutka kada odbacimo inerciju i odvažimo se na unutrašnje preobraženje. Pod znakom te tajanstvene i neukrotive snage ulazimo u novu sezonu Titana, vođeni idejom: „Klasična snaga u savremenom izrazu: Prometej“. Njena svetlost obasjava čitav naš put — od iskonskog plamena Žar ptice Stravinskog, pa sve do hipnotišućeg ognja i katarze u Vagnerovoj „Magičnoj vatri“ iz trećeg čina opere Valkira kojim zaokružujemo našu zvučnu odiseju.
Zbog toga, simfonijski orkestar nije samo čuvar muzičkog nasleđa, već je u ovom slučaju i prostor njegovog neprestanog preispitivanja i obnavljanja u savremenom stvaralačkom trenutku. Upravo na tom susretu tradicije i savremenosti zasnovan je jedan od programskih stubova sezone – ciklus „Povratak korenima: savremeni simfonizam srpskih kompozitora“, u okviru kojeg će novosadska publika imati priliku da premijerno čuje dela savremenih autora čije je stvaralaštvo već prepoznato na međunarodnoj muzičkoj sceni. Ciklus donosi dela Aleksandre Vrebalov, Veljka Nenadića, Jelene Dabić, Đure Živkovića i Nebojše Živkovića, kompozitora različitih umetničkih poetika i stvaralačkih puteva, čije su partiture izvođene i nagrađivane na međunarodnoj sceni. Njihovim predstavljanjem na domaćoj koncertnoj sceni želimo da povežemo savremeno stvaralaštvo sa njegovim korenima i pokažemo da simfonijska tradicija živi i razvija se kroz nove umetničke ideje.
Ova potreba za preplitanjem svetova nosi i snažan lični pečat. Posle mog dugogodišnjeg dirigentskog rada širom Evrope i sveta, povratak predstavlja svesnu odluku da se akumulirano iskustvo, znanje i izvođačka zrelost utkaju u sopstvenu kulturu. Zajedno sa našim kompozitorima delim istu težnju: da svetske domete prenesemo domaćoj publici i pokažemo koliko je savremena srpska muzika ravnopravan, autentičan, kreativan i potencijalno vodeći sagovornik na globalnoj sceni.
Savremene zvučne vizije stavljamo u korelaciju sa pažljivo odabranim delima klasičnog repertoara: lirskim izrazom, energijom i unutrašnjim nabojem Šumanove Druge simfonije, mračnom, opojnom naracijom Manfred simfonije Čajkovskog, skulpturalnom čvrstinom Sibelijusove Sedme, epskom dramom i oslobađanjem Betovenove Pete i neobuzdanim filozofskim zamahom Štrausovog Zaratustre — neka čuveni izlazak sunca simbolizuje snagu preobraženja i inspiracije koju ova sezona donosi njenim vernim slušaocima!
Pozivam vas da zakoračite sa nama u ove zvučne prostore. Dozvolite muzici da vas iznenadi i podseti na to da je najživlji plamen uvek onaj koji nosimo u sebi.
Dobro došli u novu sezonu Vojvođanskog simfonijskog orkestra!
Aleksandar Marković
Šef-dirigent Vojvođanskog simfonijskog orkestra
