Muzički portret mladog Malera
Uoči koncerta Vojvođanskog simfonijskog orkestra 21. maja sa Željkom Lučićem, pod rukovodstvom Aleksandra Markovića
Krajem osamdesetih godina 19. veka Maler je bio mlad dirigent u usponu, neprestano putujući između angažmana u evropskim pozorištima, ali istovremeno i umetnik koji je pokušavao da pronađe sopstveni kompozitorski jezik. U toku njegovog boravka u Kaselu, gde je radio kao drugi kapelmajstor Kraljevskog pozorišta od 1883. do 1885. godine, nastao je ciklus za glas i klavir pod nazivom Pesme putnika lutalice (Lieder eines fahrenden Gesellen) koji je kasnije dramaturški obogaćen simfonijskim sazvučjem. Tada je mladi Maler bio nesrećno zaljubljen u sopranistkinju Johanu Rihter, što je postala direktna emotivna osnova ciklusa. Tekstove pesama napisao je sam kompozitor, a čitav ciklus prati lik usamljenog putnika koji posle ljubavnog razočaranja spas traži u prirodi.
Kasnije, tokom boravka u Lajpcigu, u periodu između 1886. i 1888. godine Maler intenzivno oblikuje Prvu simfoniju u koju unosi pojedine muzičke ideje iz Pesama putnika lutalice. Najpoznatiji primer je tema druge pesme Jutros poljem koračah (Ging heut’ Morgen übers Feld) koja postaje prva tema i jedan od glavnih motiva prvog stava ove simfonije. U svojoj prvobitnoj verziji delo je nosilo naziv „Titan”, a inspiracija za naziv potekla je od istoimenog romana nemačkog pisca Žana Pola. Iako je Maler kasnije odustao od programskih objašnjenja i samog podnaslova, ideja heroja koji prolazi kroz duhovno i emotivno putovanje, ostala je duboko utkana u muziku. Još u prvim, uvodnim taktovima simfonije, Maler stvara jedan od najneobičnijih početaka u istoriji muzike. Iz gotovo potpune tišine postepeno se rađa zvuk — dugi tonovi gudača, udaljeni pozivi drvenih duvačkih instrumenata, koji imitiraju cvrkut ptica i fanfare koje podsećaju na zvuke prirode.
Sam Maler je jednom prilikom opisao ovaj trenutak kao „buđenje prirode posle dugog sna”.
U vreme nastanka Prve simfonije Maler je još uvek tražio sopstveni identitet — i kao čovek i kao kompozitor. Zato ova simfonija nosi snažan osećaj mladalačke energije, unutrašnjeg traganja i želje da se kroz muziku obuhvati čitav svet. Nije slučajno što je kasnije upravo o simfoniji rekao da „mora biti poput sveta — mora obuhvatiti sve“. Ona tako postaje više od orkestarskog dela — ona je muzički portret mladog Malera, njegovih ljubavi, strahova, snova i pogleda na svet koji ga okružuje.
Drugi stav, pod programskim naslovom Blumine (cvetanje ili cvetni list) izvođen je kao integralni deo simfonije u samo nekoliko premijernih izvođenja, dok ga Maler nije uklonio iz partiture, smatrajući da se njegova nežna i intimna atmosfera ne uklapa u dramaturški tok čitavog dela. Nakon toga, Blumine je decenijama bio zaboravljen, sve do njenog ponovnog otkrivanja 1966. godine, od kada se izvodi kao samostalna kompozicija. Danas predstavlja dragocen uvid u Malerov mladalački senzibilitet — svet lirike, prirode i emotivne iskrenosti, koji će kasnije prerasti u monumentalne simfonijske vizije po kojima je ostao upamćen.
Ovo prožimanje tematskog materijala, koje se kroz različite muzičke žanrove razvijalo u pravcu poetike po kojoj je Gustav Maler kasnije postao prepoznatljiv, poslužilo je kao inspiracija za programsku koncepciju koncerta koji će Vojvođanski simfonijski orkestar izvesti u četvrtak, 21. maja, sa početkom u 20.00 časova, na Velikoj sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta.
U okviru koncerta, kao solista u izvođenju ciklusa „Pesme putnika lutalice“, nastupiće proslavljeni bariton Željko Lučić, dok će orkestrom dirigovati šef-dirigent Aleksandar Marković. Koncert ujedno predstavlja svečano zatvaranje uspešne 2025/2026. koncertne sezone, objedinjene pod motom „Titani – klasična snaga u savremenom izrazu“.
Ulaznice su dostupne na biletarnici Srpskog narodnog pozorišta, kao i onlajn putem linka: OVDE
*Članak je između ostalog objavljen u štampanom izdanju lista Dnevnik i rubrici Dnevnikova nedeljna kultura, 17. maja 2026.
