Četiri godišnja doba u Janoška stilu

U okviru drugog dela koncertnog programa Novogodišnjeg gala koncerta u Janoška stilu, koji će biti održan u nedelju 28. decembra sa početkom u 20.00 časova na Velikoj sceni „Jovan Đorđević“ u Srpskom narodnom pozorištu, čuveni ansambl Janoška zajedno sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom pod rukovodstvom šefa-dirigenta Aleksandra Markovića, predstaviće numere sa svog novog albuma pod nazivom Vivaldijeva Četiri godišnja doba u stilu Janoška.

U nastavku vam predstavljamo prevod teksta o ovom albumu objavljen na zvaničnom sajtu ansambla Janoška, koji na originalnom engleskom ili nemačkom jeziku, možete pročitati na linku: OVDE

Ansambl svetske klase, sastavljen od četvorice izuzetnih muzičara – Františeka Janoške (klavir), Romana Janoške (violina), Ondreja Janoške (violina) i Julijusa Darvasa (kontrabas), predstavlja svoj četvrti album: Četiri godišnja doba Antonija Vivaldija u stilu Janoška. Četiri violinska koncerta poznata pod zajedničkim nazivom Le quattro stagioni – čine se kao očigledan izbor za snimanje, naročito u godini obeležavanja tri veka od nastanka ovog slavnog dela, čije poreklo i značenje imaju daleko dublju umetničku i istorijsku težinu nego što se to na prvi pogled može zaključiti. Naime, Vivaldijev kompletan ciklus nosi naslov Il cimento dell’armonia e dell’inventione (Nadmetanje harmonije i izuma). Objavljen je u Amsterdamu 1725. godine, pod opusom 8 i sadrži dvanaest koncerata za violinu uz gudački orkestar i general-bas (basso continuo). Iako je u prvi mah delovala kao simpatična, ali rizična ideja, odluka ansambla Janoška da ovo delo predstavi u sopstvenom autentičnom stilu pokazala se kao izuzetno uspešan poduhvat koji zaslužuje posebno mesto u interpretativnoj tradiciji ovog dela.

U ovom nadmetanju, Vivaldi – sam virtuoz na violini – želi da pokaže svoje tehničko-tonsko majstorstvo komponovanja, kao i bogatstvo muzičkih ideja. To je pravi „violinski univerzum“, u kojem Četiri godišnja doba zauzimaju posebno mesto – kako zbog svoje popularnosti, ali i zato što predstavljaju jedan od ranih primera programske muzike, čija se tema ne bavi istorijskim ili dramatičnim događajima, nego prirodnim pojavama i njihovim uticajem na čoveka.

S jedne strane imamo umetničko delo staro tri veka, a s druge, četvoricu muzičara iz 21. veka koji su stvorili sopstveni žanr – „Janoška stil“. Jedna od ključnih odlika tog stila jeste umetnost improvizacije, koja je nekada bila obavezna, a danas je gotovo zaboravljena u okviru klasičnog obrazovanja gudača. Kada se Ondrej, Roman, František i Julius upuste u dijalog s muzičkim i programskim sadržajem Četiri godišnja doba, na scenu stupaju njihovo izuzetno umeće, urođena muzikalnost i duboko poštovanje prema Vivaldiju, čije ideje prenose na neverovatno upečatljiv i sugestivan način.

Polazeći od soneta sa kojima je veliki venecijanski kompozitor uveo svaki od svojih koncerata, Janoška ansambl nas vodi na putovanje koje obuhvata ne samo četiri godišnja doba, već i tri veka oslikano u svom punom orkestarskom sjaju. Svaki stav nosi i programski naslov, koji upućuje na originalne dodatke Františeka Janoške, dok virtuoznost Ondreja i Romana prevazilazi tehničke izazove koje postavlja Vivaldijeva partitura. Savremen muzički izraz general-basu daje Julijus Darvaš, osvežavajući njegovu ulogu u kontekstu 21. veka.

Čuveni prvi stav Proleća naslovljen je „Razigrane ptice“ (The Groovy Birds). Virtuozni pasaži (terce u visokim registrima i flažoleti koji oponašaju cvrkut ptica) predstavljaju omaž Vivaldiju kao violinisti – u kontrastu s romantičarskim klavirskim koncertom. U drugom stavu „Sanjiva duša“ (Dreaming Soul), modulacije između tri tonaliteta simbolizuju promenljive snove uspavanog pastira; efekti sul ponticello (tehnika sviranja pri kojoj se gudalo povlači što bliže kobilici) oponašaju šuštanje sna, dok izolovani udarci col legno na kontrabasu imitiraju lavež psa. „Irsko venčanje“ (The Irish Wedding) zaokružuje prvi koncert; zvuci gajdi, svirka na fidli i takt 12/8 dočaravaju duh irske i škotske narodne muzike, a igra Kelta, nimfi i pastira vodi u finalni stretto u kojem brze pasaže na klaviru prate violinske melodije.

„Karipski duh“ (Caribbean Vibes) naziv je prvog stava drugog koncerta Leto, koji započinje južnoameričkim valcerom. Vrelina tropskog podneblja dočarana je ritmovima sambe, dok se ptičji poj smenjuje s melanholičnim klavirskim pasažima, gradeći bogatu zvučnu sliku.
U drugom stavu nazvanom „Zatišje pred buru“ (Silence before the Storm), stalne promene raspoloženja nagoveštavaju nadolazeću oluju – svaki od četvorice muzičara izvodi svoju kadencu, uvek drugačiju u svakom koncertnom izvođenju. Treći stav, „Oluja u stilu Janoške“ (Storm in Janoska Style), prikazuje neukrotivu snagu prirode kroz grmljavinu izraženu nezaustavljivim tempom. Smenjuju se 3/4 i 4/4 vrste takta, ritmovi flamenka i tanga protkani džezom, stvarajući tako atmosferu panike i haosa. Muzički prikaz tornada snažno sugeriše da je čovek – čak i u 21. veku – i dalje nemoćan pred silama prirode.

Jesen donosi kontrast kroz „Balkansko putovanje u 7/8“ (7/8 Balkan Journey), naročito evocirajući rumunski duh. Jesenja žetva je bogata, seljaci zadovoljni, dok suptilna promena vrste takta nagoveštava pripitost i umor, koji dominira drugim – duhom zavodljivim stavom pod nazivom „Slepa improvizacija“ (Blind Improvisation). Muzički prikazi koji donose ambijent uživanja u vinu, blagoj lepoti jesenje večeri, u vreme kontemplacije; ljudi se druže zadovoljni urađenim poslom, dok prigušene boje klavirske improvizacije vode ka sanjivoj atmosferi. U trećem stavu, „Lovac i lisica u džez ritmu“ (The Hunter and the Jazzy Fox), ansambl se svesno udaljava od Vivaldijeve originalne teme i kreira duhovitu, programsku epizodu. Lov ne izostaje: dvojica violinista jure jedan drugog vrtoglavom brzinom, dok se „pucnji“ dočaravaju udarcima po prigušenim žicama klavira i efektima Bartók pizzicata – trzanjem žica koje odskaču od vrata instrumenta. Lisica, međutim, nadmudruje lovce tako što se lukavo pretvara da je mrtva, da bi nas zatim, u briljantnom obrtu, ansambl uveo u jam session atmosferu njujorškog džez kluba, kroz zavodljivi swing završetak.

Četvrti koncert, Zima, otvara se stavom pod nazivom „Ples u snegu“ (Dancing in the Snow). Kao i kod Vivaldija, ljudi plešu kako bi se zagrejali, ali u ovoj verziji preovladavaju elementi tanga i čardaša, uklopljeni u prepoznatljivi Janoška stil.
Drugi stav, „Slatki dome“ (Sweet Home), je svojevrsna muzička autobiografija ansambla. Kao potomci sedam generacija muzičara, članovi često putuju i provode mnogo vremena daleko od svojih porodica. Ipak, ne prepuštaju se samosažaljenju – naprotiv, klavir evocira toplinu božićne večeri kraj kamina, dok violine „sviraju u večnom snegu”, u najvišem registru, tamo gde je hvataljka već pobelela od smole. Efekti col legno i gitarski pizzicato, koji je razvio Roman Janoška, dodatno obogaćuju zvučnu sliku ove atmosfere, koja priziva duh rečenice kojom je Betoven opisao svoju Šestu (Pastoralnu) simfoniju, kao: „Više izraz osećanja nego tonsko slikanje.” Kompozicija Františeka iz 2022. otvara završni stav pod nazivom „Mir i ljubav zauvek“ (Peace and Love Forever). Snažna poruka jedinstva kroz muziku i čežnja za mirom prožimaju delo; različiti ritmovi ne izazivaju haos, već vode ka harmoniji, a tema kontrabasa nas uvodi uzavršne stihove Vivaldijevog soneta, koji glase: „ovo je zima, koja ipak donosi svoja zadovoljstva.” U vremenu siromaštva, mržnje, nasilja i rata, četvorica umetnika Ondrej, Roman, František i Julijus – kroz iskrenu radost muziciranja i duboku veru u univerzalnu poruku muzike, donose svetlost, utehu i nadu.  

Dok je boravio u Pragu januara 1787. godine, Volfgang Amadeus Mocart pisao je svom prijatelju Gotfridu fon Jakvinu:

„Bilo mi je veliko zadovoljstvo da gledam kako se ovi ljudi iskreno raduju uz muziku mog Figara, potpuno preobraženu u kontra-plesove i nemačke igre – jer ovde se ne govori ni o čemu drugom osim – Figauo; ništa se ne svira, ne peva, ne zviždi osim – Figara; niko ne ide ni na jednu operu osim – Figara, i uvek Figaro; zaista velika čast za mene.”

Upravo takvu vrstu priznanja – onu koja dolazi iz živog dodira publike s muzikom – zaslužuje i ansambl Janoška ovim izdanjem. Njihovo duboko razumevanje Vivaldijevog sveta, spoj muzičke maštovitosti i tehničke virtuoznosti, donosi novo čitanje Četiri godišnja doba koje poziva publiku da, poput nekadašnjeg Praga uz Figara, i danas pevaju, plešu, zvižde – i jednostavno uživaju u životu. Verovatno bi i sam Antonio Vivaldi ovakvu interpretaciju smatrao – velikom čašću.

Album u celosti možete poslušati na Spotify platformi:

Ali vas srdačno pozivamo da nam se pridružite na Novogodišnjem gala koncertu i Janoška stil doživite uživo u strastvenom spoju energije, virtuoznosti i improvizacije, uz Vojvođanski simfonijski orkestar pod rukovodstvom šefa-dirigenta Aleksandra Markovića, obeležite praznike u duhu klasike.

Nedelja, 28. decembar, 20.00 časova, Velika scena „Jovan Đorđević“ Srpsko narodno pozorište
Kupovina ulaznica dostupna je na blagajni Srpskog narodnog pozorišta ili onlajn na linku OVDE.