Korngold, Betoven

Dirigent: Aleksandar Marković

Solista: Robert Lakatoš, violina

Program:
E. V. Korngold: Koncert za violinu i orkestar u D-duru, op. 35 (1945)
L. van Betoven: Simfonija br. 3 u Es-duru, op. 55, Eroika (1804)

Put od herojske vizije ka ličnoj katarzi, od revolucije duha do njegove obnove kroz lepotu i melodiju, ideja je vodilja koncerta Vojvođanskog simfonijskog orkestra, koji će se održati u nedelju, 30. novembra, u 20.00 časova, u Novosadskoj sinagogi. Na sceni će se publici predstaviti istaknuti novosadski violinista Robert Lakatoš, pod rukovodstvom šefa-dirigenta Aleksandra Markovića.

Naizgled udaljena više od jednog veka, dva dela programa povezuje zajednička tema — pohvala ljudskom duhu i umetnosti kao obliku obnove. Betovenova Eroica, monumentalna simfonija koja je obeležila početak romantične epohe, nosi ideju herojstva, individualne borbe i trijumfa nad ograničenjima. Nastala u vremenu kada se Evropa suočavala s rušenjem ideala i preispitivanjem slobode, postala je simbol vere u snagu pojedinca i umetnosti.
Korngoldov Koncert za violinu i orkestar, komponovan neposredno po završetku Drugog svetskog rata, prožet je sličnim duhom, ali u drugačijem tonalitetu: umesto revolucionarne patetike, donosi introspektivnu liriku i nostalgičnu lepotu. Kao emigrant i autor filmske muzike, Korngold u ovom delu spaja raskošnu orkestraciju i emotivnu iskrenost, stvarajući muziku koja slavi povratak umetnosti i humanosti posle razaranja.

„Idealni solista raskošnog, samouverenog tona, koji u svakom trenutku nastoji da zadivi publiku virtuozitetom“ (P. Connors, Bachtrack), violinista Robert Lakatoš, dobitnik je prve nagrade na prestižnom Međunarodnom violinskom takmičenju „Pablo de Sarasate“ u Pamploni, Španija 2015. godine, a pre toga prve nagrade na takmičenju „Mary Smart“ u Njujorku 2013, kao i prestižne nagrade na takmičenjima „Andrea Postakini“ u Italiji i „Muzičke omladine“ u Rumuniji. Ovi uspesi otvorili su vrata njegovoj internacionalnoj karijeri na renomiranim muzičkim scenama sveta.
Rođen je u Novom Sadu 1991. godine. Odrastao je u muzičkoj porodici, gde je osnovno muzičko obrazovanje stekao uz svog oca, violinistu Imrea Lakatoša. Kasnije je diplomirao u klasi prof. Dejana Mihailovića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Studije je nastavio na Univerzitetu umetnosti u Cirihu, a istovremeno se usavršavao kod vrhunskih umetnika poput: Arona Rozanda, Julijana Rahlina, Romana Simovića i Rudolfa Koelmana.
Trenutno je angažovan na mestu profesora violine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Od 2018. godine je umetnički rukovodilac Kamernog gudačkog ansambla Roberta Lakatoša, kojeg čine studenti iz njegove klase.
Svira violinu Antonija Stradivarija iz 1709. godine, iz privatne kolekcije čuvenog gudalara Vladimira Radosavljevića, čije gudalo takođe koristi.

Vizionar zvuka sa izraženim osećajem za stil, Aleksandar Marković oživljava partituru retkom sinergijom umetničke senzibilnosti, izražajnog vođstva i dubokog razumevanja muzičke građe. Studije dirigovanja završio je u klasi Leopolda Hagera na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti u Beču. Pohađao je majstorske kurseve na Muzičkoj akademiji Kiđana u Sijeni, gde je nagrađen počasnom diplomom. Dobitnik je stipendije fondacije „Herbert fon Karajan“ u Berlinu i pobednik 7. međunarodnog dirigentskog takmičenja „Gžegoš Fitelberg“ u poljskom gradu Katovice.
Od jeseni 2025. godine, nakon plodne saradnje u periodu 2021-2023, ponovo preuzima funkciju šefa-dirigenta Vojvođanskog simofnijskog orkestra. U istom periodu započinje saradnju sa Državnom filharmonijom u Košicama u Slovačkoj, gde će u okviru predstojeće koncertne sezone dirigovati u okviru četiri programska ciklusa. Od 2022. godine je glavni gostujući dirigent orkestra „Sinfonia Varsovia“.
Svoj američki debi imao je 2020. godine u Operi u Sijetlu izvodeći operu Evgenije Onjegin, Petra Iliča Čajkovskog. U koncertnoj sezoni 2016/2017. bio je muzički direktor Opere „North“, a od 2009. do 2015. godine muzički direktor i prvi dirigent Filharmonije u Brnu, gde je oblikovao prepoznatljiv zvuk orkestra. U periodu od 2005. do 2008. godine bio je šef-dirigent Tirolskog državnog teatra u Inzbruku, gde je dirigovao zapaženim produkcijama standardnog operskog repertoara.
Aktivan je i kao predavač i govornik na teme liderstva, motivacije i muzike. U okviru festivala „Summa Cum Laude“ i Evrovizije za mlade muzičare u Beču, učestvuje kao član žirija i mentor mladim umetnicima. Godine 2015. dirigovao je godišnjim koncertom Simfonijskog orkestra Univerziteta za muziku u Gracu, a deset godina kasnije vodio majstorski kurs dirigovanja na Univerzitetu za muziku i teatar u Hamburgu. Novi kurs planiran je za 2027. godinu, na Muzičkoj akademiji u Zagrebu.