Betovenova Eroika
Betovenova Simfonija br. 3 u Es-duru, op 55 poznatija pod nazivom Eroika, jedno je od najpoznatijih i najmonumentalnijih dela u istoriji muzičkog stvaralaštva. Ovo titansko delo otvorilo je vrata novom umetničkom pravcu i pokazalo da muzika može biti snažan odraz društvenih previranja svog vremena i kompozitorovog odgovora na vanmuzički podsticaj. Taj podsticaj bio je — Napoleon Bonaparta. Njegovo prisustvo nadnosi se nad svakom stranicom ove simfonije, ali kao i mnogi drugi intelektualci s početka 19. veka, Betoven je osetio razočaranje, kada se Napoleon sam krunisao za cara. Natpis „Simfonija Bonaparte” bio je uklonjen i zamenjen neutralnijim: „Herojska simfonija za proslavljanje uspomene na jednog velikog čoveka”.
Godine 1802, suočen sa sve težim gubitkom sluha, Betoven je napisao dokument koji će kasnije postati poznat kao Hajligenštatski testament, imenovan po bečkom predgrađu u kome je nastao. U njemu je kompozitor sa mučnom iskrenošću priznao svoje izmenjeno fizičko, ali i psihičko stanje. U toj prepisci napomenuo je da traži „novi pravac”, koji bi istovremeno odražavao njegovo unutrašnje stanje i omogućio mu da ga prevaziđe. Takav novi pravac značio je korak izvan apstraktne muzike i kretanje ka programskoj muzici — ne u romantičarskom smislu pričanja priče (kao u Berliozovoj Fantastičnoj simfoniji), već u smislu unošenja emocionalnog naboja i životnog iskustva u samo muzičko tkivo.
Sa početna dva akorda u Es-duru kojima je otvorena simfonija, Betoven postaje novi čovek i tvorac novog muzičkog pravca.
Nakon ta dva topovska pucnja, violončela izlažu temu koja deluje kao glavni motiv. Međutim, prvi stav nije zasnovan na jednoj centralnoj ideji. Do 85. takta već su predstavljene četiri različite tematske celine, uz više fanfarskih momenata nego u bilo kojoj simfoniji do tada.
Drugi stav, pogrebni marš, prema rečima kritičara Pola Bekera, „dočarava osećanja onoga ko izdaleka posmatra pogrebnu povorku kako prolazi i postepeno se gubi u daljini.”
Zaslepljujuće brz, dinamički suptilan skerco označava povratak životne snage, a trio predstavlja briljantnu demonstraciju veštine hornista. Upravo u ovom stavu, kako je primetio Donald Frensis Tovi, Betoven u potpunosti ostvaruje „Hajdnovu želju da menuet zameni nečim što će biti ravnopravno ostalim stavovima velike simfonije.”
Finale prikazuje titana (to možda može biti i Betoven) ponovo preporođenog. Uvodni taktovi povezani su sa omiljenom temom kompozitora, prethodno korišćenom u baletu Prometejeva bića, u Klavirskim varijacijama op. 33 i u jednoj kontradansi. Celovito izlaganje teme — u kojoj nešto naizgled trivijalno postaje svečano i uzvišeno — prati uzbudljiv motiv neumoljivog, ratničkog karaktera.
Simfonija se završava u plamenom trijumfu.
Eroika je prvi put izvedena na privatnom koncertu u bečkom domu kneza Lobkovica 1804. godine, a ovaj značajan muzički trenutak ekranizovan je 2003. godine u produkciji Bi-Bi-Sija kao igrano-muzičko ostvarenje u režiji Sajmona Selan Džonsa. Orkestrom Orchestre Révolutionnaire et Romantique dirigovao je Džon Eliot Gardiner, dok je lik Ludviga van Betovena duhovito i upečatljivo dočarao glumac Ian Hart.
Zanimljivost ovog filma leži u nekoliko aspekata. Pre svega, ovo je film posvećen jednom muzičkom delu i životima ljudi koji ga oblikuju – kompozitoru i muzičarima, koji ga izvode. Predstavlja prikaz jedne epohe i načina života u aristorkatskoj kući. Delo je sprovedeno kroz segmente, zbog čega je ostavljeno dovoljno prostora da gledaoci sagledaju osnovne teme i muzičke tokove vodećih deonica kroz stavove. Takođe, ovde se ne radi o delu, koje nam prikazuje istorija, sa preciznim informacijama o datumima, istorijskim činjenima o herojskim činovima vojskovođe i njegovim podvizima, nego o svakodnevnom životu ljudi angažovanih u domu kneza Lobkovica, koji su se okupili u salonu da bi izveli i čuli najnoviju kompoziciju gluvog, ekscentričnog kompozitora.
Zato, uz poziv da nam se pridružite u nedelju, 30. novembra u 20.00 časova u Novosadskoj sinagogi i doživite ovu izuzetnu simfoniju u izvođenju Vojvođanskog simfonijskog orkestra pod rukovodstvom šefa-dirigenta Aleksandra Markovića, želimo da vam preporučimo i ovaj film — kao dragoceni pogled unazad na njeno praizvođenje. Ukoliko ga pogledate pre koncerta, može vam produbiti razumevanje dela, a ako ga ostavite za kasnije, biće sjajan dodatak vašem muzičkom iskustvu i nekom od budućih slušanja.
