Maler

Sinagoga, Novi Sad

Dirigent: Aleksandar Marković Solista: Željko Lučić, bariton Program: Maler

Svetski dan muzike

Dirigent: Premil Petrović Solisti: Kristina Šuklar, violina Irena Josifoska, violončelo Aleksandar Đermanović, klavir Program: Betoven

  • Nastavak prolećne sezone bio u znaku ruske muzike

    “Ako je prvi deo večeri bio oda pijanističkoj virtuoznosti, drugi je bio oda orkestarskom kolektivizmu. Četvrta simfonija Čajkovskog, to izuzetno delo koje je kompozitor sam nazvao “perfekcionizmom sudbine”, pod Bebešeljinim vođstvom zazvučalo je kao svojevrsni koncert za orkestar, delo koje ne samo da traži, već i zahteva vrhunski timski rad… Bebešelja, novosadskoj publici već odavno poznat kao beskrajno darovit i sugestivan “vladar” orkestra, uspeo je da izgradi čvrstu arhitektonsku viziju oba dela na koncertnom programu, ostavljajući solistima ipak dozu lične ekspresije. Ta retka ravnoteža između autoriteta i slobode učinila je da Vojvođanski simfonijski orkestar još jednom potvrdi svoj suvereni položaj u odnosu na sve ansamble u regionu…”
    I. Klajn
    Dnevnik, maj 2025.

  • U doba duhovnog posrtanja civilizacije

    “Vojvođanski simfonijski orkestar imao je još jedan nastup na Bemusu, uz dirigenta Sergeja Smbatjana (umetničkog direktora i šefa dirigenta Simfonijskog orkestra Jermenije i glavnog dirigenta Filharmonije Malte). Reč je o sve produktivnijem ansamblu, što eksplicitno – spremno i posvećeno – demonstriraju u Šostakovičevoj Desetoj simfoniji, jednom od najsloženijih kompozitorovih komentara na staljinističku epohu. Iako se moglo destiti da njihova interpretacija ostane u senci Rahmanjinovljevog Koncerta ya klavir br. 3 i Eve Gevorgjan, ovacije su ravnopravno raspodeljene…”
    Marija Ćirić
    Radar, oktobar 2024.

  • Magična Osetinska

    “Sve je u njenom izvođenju (Poline Osetinske) bilo jasno, upečatljivo, ali i samosvojno, sa lično osmišljenim i “nošenim” ačelerandima – izlivima trenutnog nadahnuća, koji su u takvim momentima zahtevali i od orkestra ipak “iznenađenog” naglošću ubrzanih solističkih istupa, veću fleksibilnost i brzinu reagovanja. To bi bila i jedina primedba na saradnju inače odlično pripremljenog ansambla koji je s respektabilnom pažnjom i iskustvom, plastično i muzikalno vodio dirigent (Marko Hribernik) koji je i sam karijeru započeo kao daroviti pijanista…”
    Marija Ana Adamov
    Novosti, mart 2023.

  • Prvi put sa Petrom Pejčićem

    “Aprilski program Vojvođanskog simfonijskog orkestra, kojim je dirigovao jedan od naših najuglednijih umetnika Bojan Suđić doživeli smo, prateći gotovo sve dosadašnje nastupe ovog, već od početnih godina delovanja visoko profesionalno profilisanog ansambla, kao jedan od najemotivnijih i najspremnijih, pa stoga i najuzbudljivijih koncerata, koliko zbog sjajnog interpretativnog rezultata ostvarenog s iskusnim i nadahnutim, romantičarskoj literaturi (pored izrazito savremene) veoma naklonjenog i senzibilnog maestra, toliko i zbog nastupa mladog violončeliste Petra Pejčića (najmlađeg finaliste Međunarodnog takmičenja “Kraljica Elizabeta” u Briselu, 2022) koji je prvi put svirao kao solista s našim muzičarima…”
    Marija Adamov
    Dnevnik, maj 2023.

  • Opsesija: nespokoj današnjice

    „U drugom delu večeri posetioci koncerta imali su prilike da uživaju u doteranoj, prefinjeno tonski izvajanoj interpretaciji jednog izuzetno zanimljivog dela, retko izvođenog na ovdašnjim koncertnim podijumima, monumentalnoj orkestarskoj sviti Planete engleskog kompozitora dvadesetog veka Gustava Holsta, dela inspirisanog autorovom fascinacijom mitološkim verovanjima za planete Sunčevog sistema, ostvarenog u maštovito razvijenoj strukturi delikatnog orkestarskog zvučanja. Odmereno, brižljivo građeno i sugestivno izvođenje ovog dela ponovo je pokazalo izuzetne interpretativne kvalitete dirigenta Skenderovića i Vojvođanskog simfonijskog orkestra“
    Boris Hložan
    Dnevnik, april 2015.

  • Koncert uz zveket čaša

    „Na početku večeri publika je s užitkom slušala dobro pripremljeni orkestar koji je disciplinirano i koncentrisano pratio dirigenta u izvedbi romatičarske partirure Wagnerove uvertire operi Tannhäuser, koja se u njihovoj interpretaciji upravo razgranala u svoj svojoj ljepoti. Posebna pohvala ide puhačima koji u ovoj skladbi imaju značajnu ulogu“
    Ileana Grazio
    Klasika.hr, jul 2014.

  • Monumentalno, svečano i plemenito

    „Pravi izazov i za gosta i naše usredsređene i dobro motivisane muzičare, bile su impozantne okvirne kompozicije programa u kojima su majstorski iskoišćene sve orkestarske snage, i obe su donete dostojno uspešnog završetka sezone. Najpre je, istovremeno i moćno i toplo ozvučeno, uz veliku podršku skladnog i sonornog limenog korpusa, kao i ritmički pregnantno vođenih partija drvenih duvačkih instrumenata i uverljivog gudačkog tuttija, izvedena Uvertira za operu
    Majstori pevači iz Nirnbergau„
    Marija Adamov
    Dnevnik, maj 2013.

  • Nastavak prolećne sezone bio u znaku ruske muzike

    “Ako je prvi deo večeri bio oda pijanističkoj virtuoznosti, drugi je bio oda orkestarskom kolektivizmu. Četvrta simfonija Čajkovskog, to izuzetno delo koje je kompozitor sam nazvao “perfekcionizmom sudbine”, pod Bebešeljinim vođstvom zazvučalo je kao svojevrsni koncert za orkestar, delo koje ne samo da traži, već i zahteva vrhunski timski rad… Bebešelja, novosadskoj publici već odavno poznat kao beskrajno darovit i sugestivan “vladar” orkestra, uspeo je da izgradi čvrstu arhitektonsku viziju oba dela na koncertnom programu, ostavljajući solistima ipak dozu lične ekspresije. Ta retka ravnoteža između autoriteta i slobode učinila je da Vojvođanski simfonijski orkestar još jednom potvrdi svoj suvereni položaj u odnosu na sve ansamble u regionu…”
    I. Klajn
    Dnevnik, maj 2025.

  • U doba duhovnog posrtanja civilizacije

    “Vojvođanski simfonijski orkestar imao je još jedan nastup na Bemusu, uz dirigenta Sergeja Smbatjana (umetničkog direktora i šefa dirigenta Simfonijskog orkestra Jermenije i glavnog dirigenta Filharmonije Malte). Reč je o sve produktivnijem ansamblu, što eksplicitno – spremno i posvećeno – demonstriraju u Šostakovičevoj Desetoj simfoniji, jednom od najsloženijih kompozitorovih komentara na staljinističku epohu. Iako se moglo destiti da njihova interpretacija ostane u senci Rahmanjinovljevog Koncerta ya klavir br. 3 i Eve Gevorgjan, ovacije su ravnopravno raspodeljene…”
    Marija Ćirić
    Radar, oktobar 2024.

  • Magična Osetinska

    “Sve je u njenom izvođenju (Poline Osetinske) bilo jasno, upečatljivo, ali i samosvojno, sa lično osmišljenim i “nošenim” ačelerandima – izlivima trenutnog nadahnuća, koji su u takvim momentima zahtevali i od orkestra ipak “iznenađenog” naglošću ubrzanih solističkih istupa, veću fleksibilnost i brzinu reagovanja. To bi bila i jedina primedba na saradnju inače odlično pripremljenog ansambla koji je s respektabilnom pažnjom i iskustvom, plastično i muzikalno vodio dirigent (Marko Hribernik) koji je i sam karijeru započeo kao daroviti pijanista…”
    Marija Ana Adamov
    Novosti, mart 2023.

  • Prvi put sa Petrom Pejčićem

    “Aprilski program Vojvođanskog simfonijskog orkestra, kojim je dirigovao jedan od naših najuglednijih umetnika Bojan Suđić doživeli smo, prateći gotovo sve dosadašnje nastupe ovog, već od početnih godina delovanja visoko profesionalno profilisanog ansambla, kao jedan od najemotivnijih i najspremnijih, pa stoga i najuzbudljivijih koncerata, koliko zbog sjajnog interpretativnog rezultata ostvarenog s iskusnim i nadahnutim, romantičarskoj literaturi (pored izrazito savremene) veoma naklonjenog i senzibilnog maestra, toliko i zbog nastupa mladog violončeliste Petra Pejčića (najmlađeg finaliste Međunarodnog takmičenja “Kraljica Elizabeta” u Briselu, 2022) koji je prvi put svirao kao solista s našim muzičarima…”
    Marija Adamov
    Dnevnik, maj 2023.

  • Opsesija: nespokoj današnjice

    „U drugom delu večeri posetioci koncerta imali su prilike da uživaju u doteranoj, prefinjeno tonski izvajanoj interpretaciji jednog izuzetno zanimljivog dela, retko izvođenog na ovdašnjim koncertnim podijumima, monumentalnoj orkestarskoj sviti Planete engleskog kompozitora dvadesetog veka Gustava Holsta, dela inspirisanog autorovom fascinacijom mitološkim verovanjima za planete Sunčevog sistema, ostvarenog u maštovito razvijenoj strukturi delikatnog orkestarskog zvučanja. Odmereno, brižljivo građeno i sugestivno izvođenje ovog dela ponovo je pokazalo izuzetne interpretativne kvalitete dirigenta Skenderovića i Vojvođanskog simfonijskog orkestra“
    Boris Hložan
    Dnevnik, april 2015.

  • Koncert uz zveket čaša

    „Na početku večeri publika je s užitkom slušala dobro pripremljeni orkestar koji je disciplinirano i koncentrisano pratio dirigenta u izvedbi romatičarske partirure Wagnerove uvertire operi Tannhäuser, koja se u njihovoj interpretaciji upravo razgranala u svoj svojoj ljepoti. Posebna pohvala ide puhačima koji u ovoj skladbi imaju značajnu ulogu“
    Ileana Grazio
    Klasika.hr, jul 2014.

  • Monumentalno, svečano i plemenito

    „Pravi izazov i za gosta i naše usredsređene i dobro motivisane muzičare, bile su impozantne okvirne kompozicije programa u kojima su majstorski iskoišćene sve orkestarske snage, i obe su donete dostojno uspešnog završetka sezone. Najpre je, istovremeno i moćno i toplo ozvučeno, uz veliku podršku skladnog i sonornog limenog korpusa, kao i ritmički pregnantno vođenih partija drvenih duvačkih instrumenata i uverljivog gudačkog tuttija, izvedena Uvertira za operu
    Majstori pevači iz Nirnbergau„
    Marija Adamov
    Dnevnik, maj 2013.

Betovenova Eroika

Betovenova Simfonija br. 3 u Es-duru, op 55 poznatija pod nazivom Eroika, jedno je od najpoznatijih i najmonumentalnijih dela u istoriji muzičkog stvaralaštva.  Ovo titansko delo otvorilo je vrata novom umetničkom pravcu i pokazalo da muzika može biti snažan odraz društvenih previranja svog vremena i kompozitorovog odgovora na vanmuzički…

Na raskrsnici mita i filozofije – Opera Edip

Đorđe Enesku (1881–1955) bio je rumunski kompozitor, violinista, pijanista, dirigent i pedagog; jedna od najsvestranijih muzičkih ličnosti 20. veka i najpriznatije ime u svetu rumunske klasične muzike. Izuzetan talenat pokazao je još u detinjstvu. Sa sedam godina upisao je Bečki konzervatorijum, gde je studirao violinu i kompoziciju, dok je…